Opste informacije

dsek je osnovan na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu 1955. godine, na inicijativu profesora Dragiše Ivanovića, pod prvobitnim nazivom Odsek za fiziku i nuklearnu tehniku. Uvodeći nove predmete iz fizike elektrotehničkih materijala i fizičkotehničkih merenja veza sa matičnim fakultetom postaje neposrednija i dovodi do transformacije odseka 1958. godine u Odsek za tehničku fiziku. Tražeći nove oblasti koje se prožimaju sa matičnom strukom fakulteta odsek 1963. godine prihvata ulogu osnivanja i razvijanja nastave iz automatskog upravljanja i postaje Odsek za tehničku fiziku i automatiku. U želji da i dalje sledi trend atrataktivnog i savremenog odseka, od 1970. godine na njemu se osniva smer za obradu podataka iz kojeg kasnije izrasta novi Odsek za računarsku tehniku i informatiku. Brzi razvoj novih naučnih disciplina mikroelektronike, optoelektronike i laserske tehnike, medicinske i nuklearne tehnike i tehnologije elektrotehničkih materijala, koje se prožimaju sa elektrotehnikom, dovodi do formiranja novih smerova sa ovim nazivima. Da bi se adekvatnije odslikala delatnost odseka on ,1993. godine, dobija novi naziv Odsek za fizičku elektroniku.

U praksi proverena koncepcija obrazovanja kadrova sa širokim matematičkim, savremenim fizičkim i bazičnim elektrotehničkim obrazovanjem, omogućila je, diplomiranim studentima na ovom odseku veliku fleksibilnost i uspešno bavljenje skoro svim oblastima elektrotehnike. Ovakva koncepcija odseka dala je za 43 godine postojanja preko 1300 diplomiranih elektroinženjera, oko 250 magistara nauka i preko 100 doktora nauka.

Atraktivne i moderne discipline koje se razvijaju na odseku kao i potreba za daljim razvojem i korišćenjem ovih struka u istraživačko razvojnim i privrednim ustanovama i dalje privlači veliki broj diplomiranih studenata da nastave školovanje na postdiplomskim studijama

ezesetih godina ovog veka pojavila se nova naučna disciplina, Mikroelektronika, koja se bavi problemima transporta naelektrisanih čestica i njihovim efektima u strukturama i napravama vrlo malih mikronskih dimenzija, kao i izradom tih naprava. Proizvodi mikroelektronike se danas koriste u svim oblastima nauke, tehnike i ljudske delatnosti doprinoseći daljem razvoju i napretku. Mikroelektronika dominira područjima računarske tehnike, telekomunikacija, radiotehnike, automatike, merne tehnike i sl., a sve više utiče na razvoj energetike, informatike, medicine, gradjevinarstva, mašinske industrije, prometa, vazduhoplovstva i ratne tehnike. Smer za mikroelektroniku je koncipiran tako da pruži široka znanja iz fizičke elektronike čvrstog tela, elektronike i planarne tehnike izrade integrisanih kola kao i iz računarske tehnike i projektovanja kola pomoću računara. Pri tome se problemima pouzdanosti i kvaliteta posvećuje posebna pažnja. U okviru ovog smera formiraju se stručnjaci za projektovanje i izradu integrisanih kola različite složenosti i stepena integracije za najraznovrsnije primene.

ronalaskom lasera prožimanje optike i elektronike dovodi do pojave nove oblasti nauke Optoelektronike. U ovoj oblasti sreću se zajedno elektroni i fotoni u medjusobnim interakcijama i obavljaju funkcije koje su neostvarljive bez te interakcije. Optoelektronika i laserska tehnika su danas ušle u svakodnevni život preko CCD koji se koriste za zapis signala, laserskih štampača, laserskih mernih sistema i sistema za prepoznavanje oblika i zapisa, kao i laserskim sistemima za obradu materijala. Optička vlakna potiskuju klasične komunikacione kablove i postaju sve značajnija u primeni kao senzori za mnoge neelektrične veličine. Na ovom smeru stiču se znanja iz oblasti Fizičke elektronike gasova i čvrstog stanja i Kvantne elektronike kao teorijska osnova struke. Predmeti Elektrooptika i Optoelektronske naprave uvode studente u struku i upoznaju ih sa konkretnim pojavama i procesima koji se koriste u funkcionisanju elemenata optoelektronskih uredjaja. Sa ovim uredjajima i sistemima studenti se upoznaju kroz predmet Optoelektronski i laserski sistemi. Dublje upoznavanje sa ovim disciplinama i njenim primenama može da se ostvari kroz izborne predmete i na smerovima iz optoelektronike i fizičke elektronike čvrstog stanja i plazme na postdiplomskim studijama

iroka i svakodnevna primena visoko sofisticirane opreme u medicini danas, nameće potrebu za formiranjem specijalizovanog i savremeno edukovanog tehničkog kadra. Na ovom smeru studenti stiču potrebna znanja za rad na ovakvim aparatima, samostalno ili u saradnji sa lekarima. Osnovna znanja se stiču kroz predmete nuklearna fizika, biofizika i nuklearna tehnika a stručna znanja iz ove oblasti se dobijaju kroz predmete medicinska instrumentacija, zaštita od zračenja, nuklearna medicinska tehnika, medicinska informatika i biomedicinski materijali. Kroz izborne predmete studenti mogu da se obuče za primenu lasera u medicini i radu sa biosenzorima i biopretvaračima. U saradnji sa lekarima, diplomirani studenti mogu da rade na razvoju ekspertskih sistema iz oblasti medicine, razvoju on line sistema za hirurške intervencije, na problemima prepoznavanja oblika u medicini, rešavanju softverskih i hardverskih problema kao i projektovanju i održavanju opreme kliničkih centara. Prirodan nastavak studija diplomiranim studentima na ovom smeru omogućen je na postdiplomskim studijama.